На Светога Саву

Кад сте јуче, мила децо,

сви радосни били,
чистом душом свете песме
угоднику вили,

песме вили на његову
и на своју дику,
Светом Сави, српског рода
првом просветнику,

на ме паде, не знам зашто,
нека брига љута,
уздан`о сам тога дана
неколико пута.

Сећ`о сам се црна мрака
и борбе крваве,
па сам глед`о у икону
Светитеља Саве.

Одвеле ме брижне мисли
до оних крајева
где још ни сад српској деци
српске школе нема.

Како је то њима тешко
лутати по тами,
у туђини, у несвојти
видети се сами.

Благо вама, мила децо,
којима се даје
да у свакој драгој школи
прибирате знање!

Где с језиком миле мајке
свака врлост буди,
где с` учите да будете
и Срби и људи.

Штујте школе као темељ
будућности праве,
црпску школу к`о аманет
Светитеља Саве.

Благо вама идућ, к знању
по српскоме путу,
ал, ја плачем кад год видим
грану откинуту.