Нисам дете, нисам ђак,
ал' сам ипак весељак.
Вид'ли сте ме по сто пута,
али никад забринута.
Не знам шта су бриге, боље,
ја сам увек добре воље.
Радо сам код људи,
веселе сам ћуди.
Не знам певат' баш на ноте
да се топиш од милоте, али певам брзо, лако,
сад овако,
сад онако,
И ко ласта кад цвргукне;
и ко славуј кад промукне;
и ко кос,
ал' кроз нос;
и ко чорба кад се срче;
и ко врата кад зацврче;
и ко точак кад зашкрипи;
и ко лонац кад прекипи.
Враголан сам од главе до пете,
та да ми се сити насмејете.
Имам дара
за пудара,
ал' ме људи неће,
ту сам лоше среће, -
нађу каква старца лења
што се туда гига, гења,
ал' заграби део;
ја бих грожђе само јео,
продават' га не бих хтео,
тако ми поштења!
Скоро ћете бербу брати,
би л' и мене хтели звати?
Ево, реч бих своју зад'о
да бих дош'о врло радо
да покажем све што знам.
Зовните ме, де'те, де'те!
Јер ако ме не зовнете,
- доћи ћу и сам!
