Ђулићи - XVIII

И молио сам очи 

Да сузе не лију, 

И молио сам прси 

Да тако не бију. 

И преклињô сам љубав 

Та да ме не куша, 

Ал’ љубав, очи, срце, 

Нико не слуша 

А један цветић, што га 

Најлепши роди мај, 

Чуо је што сам крио, 

Најтајниј’ уздисај. 

Мирис се тога цвета 

С уздахом замрси, 

И цветак порумене, 

Паде ми на прси. 

Па сад ми цветак дражи 

Од самих очију, 

Па сад ми цветак ближи 

Од самих прсију. 

Па сад ме љубав гони 

Да иштем опроштај, — 

Гле, шта учини са мном 

Малени цветак тај.

Ђулићи - XVII

Кажи ми, кажи, 

Како да те зовем, 

Кажи ми какво 

Име да ти дам, — 

Хоћу ли рећи: 

Дико, или снаго, 

Или ћу: лане, 

Или: моје благо, 

Хоћу ли: душо, 

Или: моје драго — 

Кажи ми какво 

Име да ти дам 

Све су то мила 

Имена и лепа, 

Којима Србин 

Своме злату тепа. 

Ал’ ја бих провео 

Читав један век 

Тражећи лепше, 

Милије и слађе — 

Дичније име, 

Што још не чу свет, 

Да њим назовем 

Мој румени цвет. 

Ђулићи - XVI

Ој, месече, много ми је криво, 

драгу си ми у чело целивô, 

Ти у чело, а сунце у лице, 

Рујна зора обе јагодице, 

Па то већем и комшије знаду, — 

Пољупци се сакрити не даду. 

Ђулићи - XV

Теби, цвете, теби певам, — 

Та ја досад нисам певô. 

Ти си мене распевала, 

Што је твоје, теби ево. 

И досад сам волô сунце, 

Што ме истом сад огрева; 

Волело ми срце славља, 

Кога сад тек разумева. 

Волео сам Српство мило, 

Већма него сама себе, 

Ал’ сад ми је стомилије, 

Јер у њима нађох тебе. 

Све, штогод сам досад волô, 

Тим сам само тебе сневô. 

Теби, цвете, теби певам, — 

Та ја досад нисам певô. 

Ђулићи - XIV

Љубим ли те... ил’ ме санак вара, 

Што те удиљ уза ме дочара; 

Љубим ли те... ил’ ме душа вара, 

Што се удиљ с тобом разговара; 

Љубим ли те... ил’ ме безум гања, 

Немам вида, немам осећања; 

Љубим ли те... ил’ љубави није — 

Што се грли, то су саме змије; 

Љубим ли те... или ме и нема, 

Или тебе, — нас ни једно нема; 

Љубим ли те... или нема света, 

Нема сунца, ни росе, ни цвета, 

Већ све тмина, што је пакô меси, 

А по тмини витлају се беси, 

А међ њима прабесина спава — 

Моју љубав у сну измишљава. 

Ђулићи - XIII

Дико моја, 

Где си поникнула — 

Међу смиљем 

Или међ босиљем. 

Уз љубицу, или уз ружицу, 

Међу крином, 

Ил’ међ рузмарином? 

Ђулићи - XII

О, погледај звезде јасне, 

О, погледај ноћи тије, 

О, наслони милу главу 

Ту где срце моје бије. 

Па што си ми тако сетна, 

Па што си ми тако бледа? 

О, кажи ми, шта ти срце — 

Моје срце приповеда. 

Каже ли ти миле снове 

Бујну тугу, слатке ваје, 

Пева ли ти златне наде 

И румене уздисаје? 

Видиш, видим, све већ знадеш, 

Издају те сјајне очи, 

Издаје те ова румен, 

Ова суза то сведочи.