Теби, цвете, теби певам, —
Та ја досад нисам певô.
Ти си мене распевала,
Што је твоје, теби ево.
И досад сам волô сунце,
Што ме истом сад огрева;
Волело ми срце славља,
Кога сад тек разумева.
Волео сам Српство мило,
Већма него сама себе,
Ал’ сад ми је стомилије,
Јер у њима нађох тебе.
Све, штогод сам досад волô,
Тим сам само тебе сневô.
Теби, цвете, теби певам, —
Та ја досад нисам певô.
