Тијо, ноћи,
Моје сунце спава;
За главом јој
Од бисера грана,
а А на грани
Кâ да нешто бруји,
То су пали
Сићани славуји:
Жице преду
Од свилена гласа,
Откали јој
Дувак до појаса,
Покрили јој
И лице и груди,
Да се моје
Сунце не пробуди.
