А молиш ли се, свете?
Ти с’ Богу не молиш!
И како ћеш се молит’
Кад неба не видиш!
А зар се неба двери
За једног отворе, —
Тек онда широм стоје,
Кад двоје говоре.
Две душе загрле. се,
А срце бију два,
У Тој се срећи рађа
Тек права молитва.
У сузама се купа
Па све јој трепти сјај, —
И повије се у меки,
У топли уздисај.
А ко ће је попети?
А ко би, него ти,
Ти божја прва ћери,
Ти света љубави!
Па ид’те, молитве нам,
Куд сте се спремиле,
Бог ће вас радо примит’
Од ћери премиле!
