Кад прво сунце
Кроз гору сине,
На роси видиш
Где дршће свет;
Цветак се прене,
А по мирису
Познаш да дршће
У души цвет.
Устани, рано,
Љубице моја,
Да видиш дивот,
Да видиш рај,
Скрштених руку
Да чујеш миран
Божији свети
Уздисај.
Зора је осмеј
Божје доброте,
А сунце пева
Највишу моћ...
Богу је мило
Што ј’ тако тајно
Дивну и бајну
Створио ноћ.
