Ти ме питаш, што те гледам,
У душу ти поглед журим;
Ти ме питаш, што те гледам, —
Гледам, гледам — па зажмурим.
Ти си онда дете била,
Ја те нисам ни познавô,
Кад сам снио цветак неки,
Цветак кој’ сам обожавô.
Онај цветак — твоја слика,
Онај мирис — душа ј’ чиста, —
Не срди се, јање моје,
Кад ти кажем: ти си иста.
ато жмурим, зато гледам,
Да ми каже ноћ ил’ дан,
Ил’ је био санак јава,
Ил’ је ова јава сан.
