Хоће да се и насмеју,
Што на теби нема злата;
Нико не зна тајни бисер,
Што га носиш око врата.
Кад си рекла, бисер да је...
Ова речца, ова мила,
Она ме је у највеће
Сиње море претворила.
Па те море грли, љуби,
Па се море плимом диже,
Око тога бела вратаљ
Сав ће бисер да наниже.
