Ђулићи - LІІ

Путујемо. Воз нам лети. 

Беже поља, беже њиве, 

Беже липе и јаблани, 

Па и врбе жалостиве. 

Ено видим раздрагану 

Једну милу птицу малу, — 

Све то видим у твом оку, 

Кâ у неком огледалу. 

Ту је сунце, села, цркве, 

Ту су врти пуни цвета, — 

Ту ја гледам, ту ја гледам,
Не треба ми друга света.