(Од Хамерлинга)
Волео бих лежат’ мирно
Где с’ не чује тичји глас,
Ни човеков плач, ни попев,
Ни жуборак, ни талас,
Нит’ улицом грмеж кола,
Нити сатов тикатак —
Одмору ми да не смета
Ни мог срца удар лак...
Ал’ на земљи таких места
Нема више, само два;
Једно ј’ место с једне стране,
Друго с друге живота:
Мајци под појасом
У зачетном добу,
То је једно место, —
Друго је у гробу.
„Јавор“ 1882.
