Ја не могу суза скрити,
Макар да се трудим, силим.
Ви велите: Свладај тугу
За јединцем својим милим.
Ох, ласно је мудар бити,
Ласно ј’ тешит’, световати;
Али људи, Бога ради,
Зар не знате шта је мати!
Добротне су ваше речи:
„Бог га дао, Вог га узô!“ —
Да ко ми је тебе дао,
Моја мила, грка сузо?!
1865.
