Хладно се смешиш из празних груди,
Гиздавко хола,
Љубав и чежња к теби
Немају приступа...
Чежња и љубав, која
На голом платну дивне
Слике развија,
И мртвом кршу мраморном
Живота дâ.
Нека се рујна ружа
Никада не уплете
У брачни венац твој!
На груд’ма твојим никад
Нека не почине
Веран ти друг!
Приђе л’ ти срце које,
Нек приђе празно што је,
Баш ка’но и твоје.
Једина песма моја
Потомству нека прича
Лепоте твоје страшну,
Ледену чар.
У место мирте нек’ ти
Цвати, баш кâ и мени,
Лавор, тај грки дар.
