Хеј, да ми је царевати
Тебе ради, моја мила!
Данас јоште, овог часа
Царица би, веруј, била.
Пустио бих све нек’ иде
Својим путем, својим током
Ја бих само тебе слушô, —
Куд ти оком, ја бих скоком.
Умáкô бих шећер у мед
Да ти буде слатка храна;
Пурпур, свила и кадива
За тебе би била ткана.
Око твога златног трона
Подигô бих ђулисаде.
На шест хата арабиских
Возила би с’ кроз ливаде.
Ја бих теби сваког данка
Срце моје давô с нова,
Уз то приде нових двора,
Дивних села и градова.
Али ја сам песник само,
А тај песник сиротâн је, —
И ти с’ мораш задовољит’
Овом песмом, каква ј’ да је.
1875.
