Тетка Мико, уђи и ти
У мој оквир црни,
Одатле ми најдавније
Спомене разгрни!
Сећам те се као виле
Која стоји сама
На извору најбистријем
Српских нам песама.
Ти си мене запојила,
Овим светим пићем, —
Ти си тајно управљала
Мојим целим бићем.
Твој је живот притиснуло
Ратних дана крило, —
Нестало те — нико не зна
Шта је с тобом било.
Неки веле: „Изгорела
Сред оних вијора.“
— Чиј’ је живот у песмама,
Тај изгорет’ мора.
