Чујем да си блед у лицу,
А с њега се туга смеши;
Зар ти немаш таку птицу,
Која уме да те теши?
Ако немаш птицу своју,
Што ти гали дане, ноћи.
А ти почуј птицу моју,
Која пева: „Све ће проћи!“
На груди ми птица слети,
Ту рашири крила мека,
Па ми вели: „Ни бриге ти,
Свакој рани има лека!“
Па још дода: „Коло cpeћe
У брзом се хуку врти;
Боли твоји трајат’ неће,
Ни по часа после смрти!“
