Окер, кармин, ултрамарин,
То су само бледе шаре,
Да су сузе разне боје,
Ја бих от’шô у сликаре.
Моловô бих слике ведре,
Све што оку вашем прија;
Месечина како ј’ мека, —
Како звезда јато сија.
Како лепо зора руди; —
Како с’ дивно сунце рађа; —
А на мора мирних груди
Како сретно плови лађа.
Како у вис шева лета; —
Како неву грли срећа; —
Како красно ружа цвета;
Како ј’ живот пун пролећа.
Таке слике ја бих свету
Брже него песму дао,
Ником никад не бих рекô,
Чиме сам их моловао.
