Чуј, човече, мога свȅта
На уранку нова лета:
Ако ти Јануар не испуни жељу
Покрај свега труда и зноја и жара,
Немој да се љутиш: можда ће то доћи
Током Фебруара.
И Фебруар може да ти нâд омане,
Да преда те стави огромне тешкоће:
А ти с’ држи Марта, и он нешто може,
Само ако хоће.
Прође л’ и Март лудо, а срећица твоја
Још се не појавља, оста где и била,
Тада, брате драги, — оно чудно јесте,
Али шта ћеш — тад’ се надај од Априла.
Април радо вара, уме да обећа
Ал’ од речи своје издајнички бега;
Но зато не клони: Мај је месец красан, —
Уздај се у њега.
Сусретај га с надом и са добром вољом,
Чврсто држи крму свога малог чуна;
Не буде ли Маја што ти срце жуди, —
Може бити Јуна.
И Јун може проћи без икаква лека
А твој вапај срећа јоште није чула, —
Ти га мани врагу, крепи своју снагу
Па се хватај Јула.
Питаш: шта ћу онда ако и Јул слаже?
Напред, напред само, Богу се молећи,
Ти пренеси бриге и невоље своје
Нек’ их Август лечи.
Ни с Августом ниси баш уговор стегô,
И он може рећи: чекај, брате драги!
А ти мораш чекат’, не смеш очајават’ —
За Августом иде Септембарац благи.
Е па нек’ се деси да и он омане:
Очајање ником не доноси добра,
Чини се и невешт а у себи мисли:
Ха, ево Октобра!
Сад је време бербе (ако филоксера
Рачун не поквари);
Не буде ли ништа, ти се теши тиме:
И Новембар уме даре да подари.
Уме, уме, куме, — ал’ и слагат’ уме.
Па ако те слаже, извиј се савладом;
И Декембар може све поправит’ лепо
И у њега уђи са вером и надом.
Ако и Декембар превари те љуто,
Немој да ти очај надање пресеца, —
То исто понови у години новој,
И та има пупих дванаест месеца.
„Стармали“ 1889.
