Љубавне тајне твоје
Нек’ чује само цвеће.
Цвеће је добро, па те
Исмејати бар неће.
Људима немој причат’
О мору твојих туга:
Месецу реци благом —
Он не зна да се руга.
Скрпиш ли песму, ти је
Читај пред висом стења,
Јер глуве стене имају,
Јест’, имају — стрпљења.
