Вино пије, ватру саму,
Чича Мија,
И глава му, и капа му
Веселија.
Па како је лепо пио,
Лепо плати,
Пошô ј’, ал’ је преумио,
Па се врати.
„Дај, крчмару, бокал вина
О поноћи!
Да не морам, вели, сутра
Опет доћи.„
Пије, пева; пије, игра
Чича Мија,
Капа му је сад од главе
Паметнија.
Глава десно, а капа се
Лево ’ери:
Капа хоће да се глави
Не замери.
Глава лево, капа десно
Завитла се.
Није капа апа-драпа,
Пази на се.
Знамо, Мијо, у какву си
Пао мрежу,
Ал’ још капа одржава
Равнотежу.
Но грунеш ли капу о тле,
Зло ће бити:
За капом ћеш, нехотице,
Љоснут’ и ти.
„Јавор“ 1887.
