Састали се двоје
Иза нова пласта;
Млади Лака то је
И још млађа Наста.
Ја гледах са пласта.
Познавô сам Лаку —
Њега ј’ љубав врела
По ноћи и мраку
Овамо донела
Из другога села.
Он се клео Насти,
Клео јој се живо:
Пре ће сунце пасти,
Анђô зборит’ криво...
То сам прислушкивô.
Ту ј’ заклетву јаку
Чŷо и чика-Пера,
На кукавног Лаку
Напујдао кера —
Ето ти малера.
Затрча се зéља
Отпуштен са ланда...
Поквари се жеља
Младог иностранца —
И моја романца.
