Питаћеш ме, моје чедô,
Кад сам ове песме писô, —
Просуо их један часак,
Један тренут, једна мисô.
Срце ми је лисно дрво,
А песме га цветом ресе;
Један поглед, један осмеј
Увек који цветак стресе.
Ја и не знам шта је било
У тренутку том —
Тек осетим да је нешто
Лакше срцу мом.
