Као свећа воштаница,
Коју је држала
Рука малаксала,
И гледале очи,
Заносном немоћи,
На самртном часу,
На своме угасу —
Очи магла прели,
Борба груди смори,
Патник се исцели
— А свећа још гори...
Гори у тишини,
У пустоши тој, —
Такав ми се чини
Сада живот мој.
