Тија је поноћ света,
Чује се звезда пој, —
А мене драга пита:
„Шта радиш, брате мој!“
Љубим ти, душо, недра; —
Ал’ ја сам увек Срб,
И сад сам ту нашарô
Пољупци српски грб.
Па чуј шта звезде поје,
Ту радост велику:
Срб љубећ’ љубу љуби
По крсту челику.