Ево њена марамица,
Ево књига драга,
Ево њена подножница,
Гле ноге јој трага!
Све остало као нека
Увреда голема,
Пак ми виче: Ту смо, ту смо —
Ал’ ње нема, нема.
„Ви лажете, нема ни вас,
Нема света, сјаја!“
Тако виче из мог мозга
Лудило очаја.
