Ђулићи увеоци - XII

Времену је, тако с’ чини, 

Вековечно вечит трај, 

Овом свету, тој празнини, 

Нигде почет, нигде крај. 

Вечност само?! — Е, па шта је! 

Е, па шта је простор тај!? 

Испунити кадар га је 

Један цигли уздисај.