Ветар хуји кроз висине,
А и доле у низику,
Разбио ми песму што је
Хтела певат’ политику.
Зима хита немилице,
Плаши људе, гони тице,
По дрвећу пало иње —
Сећајте се сиротиње!
Лако ј’ оном ко је згрнô
Те јесенске лепе даре,
Напунио све кошеве
И подруме и амбаре.
Облаци се сиви купе,
Сметови ће већ да рупе,
Навалиће са свих страна —
Сећајте се сиротана!
Богатство је мило, драго
(Но и туђа има зноја),
А патњама, невољама
Нема краја, нема броја.
Зимом иде мука многа,
Нема свако крова свога.
Богаташи рујна лика,
Сећајте се бескућника!
Купују се чизме зимске
И по леду да се гази,
Купују се топле бунде
И шалови и первази:
Кожа, вуна — то је здраво!
Свак се чува — то је право!
Ал’ сетите с’, гледнув’ доле,
Деце гладне, босе, голе!
Виће срнâ и фазана,
На шампањцу биће пена,
Виће сјајних соареа
И беседа и „кренцхена“,
Биће свега ком се има,
Шарена је дуга зима:
Сећајте се бледих лица
Хладних, сузних колебица!
„Стармали“ 1883.
