Сонет се лако ствара.
Пазите, браћо млада,
Ја ћу га створит’ сада,
Макар да немам дара.
Узме се форма стара
Стих по стих у њу пада,
Крај се са крајем склада —
И форми нема квара.
Још јаче силом прегни
И форму јаче стегни
И — готова је стварка.
Сад, песмо, у свет иди!
„Сонет“ си — то се види;
Ал’ не види с’ Петрарка.
„Стармали“ 1888.
