Црна ноћи, ко те води
Кад је време да се шириш,
Да болнима мелем пружиш,
Да уморне сном закрилиш?
Вођ ми звезда, звезда свача —
Тад’ се зове вечерњача.
Црна ноћи, кад већ снагом
Опоравиш наше груди,
Ко ти вели: „Мини, мини —
Когод спава нек’ се буди!“
Иста звезда, звезда свача —
Име јој је тад’ зорњача.
Дакле то је једна звезда!
Па канда јој и глас чујем:
„Досветљавам тја до гроба,
А горе вас дочекујем“.
„Невен“ 1881.
