Дика својег рода,
Увек душом смелом;
Борац за слободу
И реч’ма и делом.
Колеба је свака
Демостена знала,
Ал’ је лоша срећа
Грчку сахрвала.
У тиранској страсти
Антипатер плива:
„Хватајте ми, слуге,
Демостена жива!“
Појурише слуге
Као бесни хрти,
А он наже, испи
Горки пехар смрти.
Шта учини, чоче,
Жалосна ти мати?
„Волим у гроб пасти
Него робовати!“
„Невен“ 1885.
