Стручак плаве љубичице
Међ’ травом је пупољао;
Мирисаће у свом куту, —
Ма га нико не узбрао.
Опази га једно момче:
„Ех, кад бих га драгој дао!
Ал’ ја срду молит’ нећу, —
Ма до века јадовао“.
Стручак плаве љубичице
Већ се пуно расцветао;
Мирис му је све на свету, —
Ма га нико и не знао.
Узабра га старац седи
Па га мртвој ћерци дао:
„Оживи ми, јединице, —
Ма ја раја не гледао!“
—
То изгледа роматично,
Можда и јест — ко би знао!
Али песма оста песма, —
Ма је нико не читао.
