Ђулићи увеоци - XLVI

Док имах срећу пуну, 

Свету је нисам крио; 

У песме сам је слио: 

„Прими је, свете мио!“ 

Сад бих да падне на ме 

Целога света туга; 

У срећи сам онако, 

Сад ’вако тражим друга.