Благо оном, који уме
Да без речи бол изрази,
Било складом гласовирним,
Било вруле меки гласи;
Ил’ превлаком преко струне
Уздисајне оне силе,
Ил’ трепетом харфе свете,
Ил’ јецањем китре миле.
Тај је синак вишег духа,
Коме речи дао није, —
Само звуке, само складе,
Само чисте мелодије.
Музика је чиста суза,
Коју носе крила рајска
— А речи су здраво земске,
Кад је туга надземаљска.
