Сунце с’ рађа, зора блиста,
Облачићи златом сјаје.
Да, — природа ј’ увек иста,
Велика је, дивотна је.
Развијају с’, преливају с’
Исте слике, исте боје;
Као кључем навијена
Сва природа чини своје.
Исто небо тамо горе, —
Истим миром цвет мирише, —
Иста земља испод мене,
— Само један гробак више.
Исте горе, исти лузи,
Које гледах тол’ко пути;
Ал’ то негда све збораше,
А сад — ћути, страшно ћути...
