Месечина као негда,
Гле, још има живих птица!
Лахор ветар крили махну,
Замириса љубичица.
Спојила се душа ноћи,
Спојила се с душом дања,
Па шапнуше: Сузе точи,
Ал’ се сећај радовања!
Коме зборе ови гласи?
Ја помислим сам у себи;
Душа дања, душа ноћи
Загрли ме: Теби, теби!
А ја што им рећи хтедох,
То славујак певну прије:
Од радости ништа слађе;
Од жалости ништ’ светије.
