Други на гроб плоче мећу
И ваљају на њих хриде,
Е да спомен дуже траје,
Да с’ гробови даље виде.
Нека ради ко шта хоће,
Слободно је, свак по своме,
А ја мртве моје дижем,
Па у срцу носим своме.
Гроб је и то, ал’ на њему
Душа моја цркву зида.
Гроб је и то, и на њему
Од бола је пирамида.
Кад ја умрем, бол ће пасти,
Ал’ ће с’ бршљан ширит’ јаче,
— А остаће можда дуже
Него плоче и крстаче.
