Рођен је 1833. године у Новом Саду. Гимназију је учио у Новом Саду и
Пожуну, а права у Пешти, Прагу и Бечу. Потом одлази у Пешту за
надзорника задужбине Текелијанума, где истовремено студира медицину и
издаје сатирични лист "Змај", по коме је и име добио. Кад је завршио
медицину, живи као лекар у Новом Саду, Бечу, Београду, Загребу и другим
местима.
У току целе друге половине XIX века он је најобилнији српски песник, уредник многих листова и часописа и један од најистакнутијих националних радника. Умро је 1904. године у Сремској Каменици, у Срему.
У току целе друге половине XIX века он је најобилнији српски песник, уредник многих листова и часописа и један од најистакнутијих националних радника. Умро је 1904. године у Сремској Каменици, у Срему.
(Кућа Јована Јовановића Змаја у Сремској Каменици)
Књижевни рад
Две најбоље збирке његових песама су "Ђулићи" и "Ђулићи увеоци". Велики
број његових шаљивих и дечијих песама, штампаних по разним листовима и
часописима, изишле су у два издања целокупних дела: "Певанија" и "Друга
певанија". Последње су штампане збирке: "Снохватице" и "Девесиље". У
прози је написао једну песничку легенду ("Видосава Бранковић") и један
шаљиви позоришни комад ("Шаран"). Змај је и преводио доста, нарочито из
мађарске књижевности. Најбољи су му преводи мађарског песника Александра
Петефија (рођеног Петровић). Поред осталих песама, од њега је превео
спев "Витез Јован".
Из немачке поезије преводи Гетеа ("Херман и Доротеја" , "Ифигенија у
Тавриди") и с успехом подражава Хајнеову љубавну лирику и епиграм и
оријенталску поезију Фридриха Боденштета ("Песме Мирца Схафије"). Од
осталих превода из стране књижевности знатнији су му: "Демон" од
Љермонтова и "Енох Арден" од енглеског песника Тенисона. Поред "Змаја",
уређивао је још два сатирична листа: "Жижу" и "Стармали". Од 1880.
године па до смрти издавао је дечији лист "Невен", најбољи српски дечији
лист тада.
Најзначајнија објављена дела:
- "Ђулићи" (1864),
- "Ђулићи увеоци" (1882),
- "Певанија" (1882),
- "Снохватице" (1895),
- "Чика - Јова српској деци" (1899),
- "Девесиље" (1900),
- "Чика - Јова српској омладини" (1901).
Опште карактеристике Змајевог песништва:
- ослања се на народну традицију, али и трпи утицај немачких песника, затим Петефија и источњачке поезије
- био је песник од кога су многи: Ђура Јакшић и рани Војислав Илић, све до раног Дучића и Алексе Шантића
- љубав у Змајевим песмама је мирна, свакодневна, срећна љубав мужа према жени
- свој трагизам је носио са пуно достојанства: песме је ослобађао од превелике патетике и песимизма
- Змај пева искрено, јасно и с љубављу, нарочито кад је у питању поезија за децу.
Споменик Јовану Јовановићу Змају у Новом Саду (Змај Јовина улица).
Споменик Јовану Јовановићу Змају испред Владичанског двора епархије
Бачке рад је београдског вајара Драгана Николића из 1984. Бронзана
фигура Змаја у природној величини на постаменту је од јабланичког
гранита.
Код овог споменика сваке године у јуну се одржава део програма Змајевих дечијих игара.
