Урођена љубав према деци, а посебно смрт његове деце, снажно су
подстакли Змаја да пише за децу. То је радио свих педесет година свога
певања и ово је најобимнија област стварања. Песме за децу имале су пре
свега васпитну функцију, али је из ње проистекла и родољубива функција:
задатак ових песама је да дете уведе у проблеме света и живота на
једноставан и приступачан начин, кроз згодне ситуације, добро одабраним
"јунацима", ведрим тоном, топлом љубављу. Предмет певања је комплетан
свет детињства, све животне ситуације, све манифестације свакодневног
дечијег живота. Изванредно познавање психологије детета омогућило је
песнику да реалистички и објективно, без идеализације, предочи свет
детета и детињства. Пева о доброј деци, али и о немарној, немирној и
лењој деци, али је то певање спонтано, ненаметљиво, нежно. Тако је
створио ликове Лењог Гаше, Малог Јове, Материне Мазе. Дечији свет
сагледан је шире, предочен је однос деце и животиња, деце и природе.
Оно што се заиста не може оспорити Змајевом песничком таленту јесте то
да је он наш највећи дечији песник. И до данас деца у школама уче његове
песме, складног, врцавог стиха и финог звука. Како је једном примећено,
те песме штеде родитељима труд и педагошке бриге – деца се на њима
неосетно уче како се треба понашати, уче о природи, стварима и животним
ситуацијама. Песник се шали с њима, буди њихову машту а не распаљује је
и, што је најважније – дете које чита ту поезију увек ће лако одвојити
добро од злог и ружно од лепог на један непосредан и прихватљив начин.
Неке од њих и нису претерано поучне, али су занимљиве, креативне,
смешне, као дечија игра.
Мало је оних који нису чули за песме на којима су многе генерације
одрасле, као што су: Пачија школа, Материна маза, Песма о Максиму,
Коњаник, Деда и унук и друге, као и низ загонетки, питалица, пошалица
које је чика Јова, како су га деца прозвала, за њих смишљао. Он је волео
децу да је уређујући лист "Невен" писао у једном писму пријатељу како
му је "мало" тешко јер не само што нема новца за штампање листа него још
и касни са текстовима, које мора сам да напише и уреди и приде да
исцрта илустрације! И поред тога, он је понекад штампао посебно делове
за богату децу, а посебно за сиромашну. Богатима је говорио како човека
не чини одело и материјално благо него нешто друго и како високоумље и
гордост нису добри, а сиромашне охрабривао да не буду тужни што немају
све што им треба и подстицао њихова племенита осећања.
Песме за децу имају најтрајнију вредност не по уметничкој, него по
етичкој вредности. Тиме је Змај постао родоначелник песништва за децу у
српској поезији и најзначајнији представник ове лирске врсте. У дечијим
песмама Змај је обухватио цело детињство од колевке до дечаштва, са
свим оним што припада дечијем свету: играма и играчкама, животињама,
односом према одраслима итд. У њима је дао богату и разноврсну галерију
дечијих ликова. Главне одлике Змајевих дечијих песама јесу: фини лиризам
који их приближава његовој раној љубавној поезији, озареном свету
Ђулића, смисао за уживљавање у збиљу и психу детета, једноставан, лак,
непосредан израз приступачан деци и истовремено привлачан одраслима.
