Ма да често искрсне
Гозба и бакљада,
То се брзо угаси
Знојем нашег рада.
Осим неких дембела
Што с’ не боје глади,
Сви остали мучимо се,
Свак’ мора да ради.
Ратар зором урани,
Оре, сеје, влачи,
А горчило бележи
Где ће жетве наћи.
Лађар весла, не мари
Што је време бурно,
А Чивутин дукате
Обрезује журно.
Шваља седи до зоре
Да заради пара,
А бирташи претачу
Пиће из бунара.
Кириџија тера коње,
Каткад чак до Ниша;
Бербер брије, ваздан брије,
А адвокат шиша.
Шпијон цуња по селу,
С ким се који друже,
Ко се на што мргоди;
Ужар плете уже.
Машинисте при ватри,
Лица им све букте,
А попови читају
Све новине мукте.
Милостива са шлепом
Пречишћа сокаке;
Дротар крпи шерпење,
А учитељ ђаке.
Ловац чак у Африци
Лови љута звера;
Волар тера волове,
А бекрија кера.
Писмоноша хитно, хитно
Каса неуступно;
Слагач слаже ситно, ситно,
А новинар крупно.
Праља пере кошуље
Па пева кô луда;
Калуђер се Богу моли
Па стење од труда.
Копач млата мотиком
Па сади кромпире,
А госпође зноје се
Око фрише-фире.
Ковач кује, тикач снује,
Доктор тражи лека,
Месар сече, пекар пече —
Ецетера грека.
Осим неких дембела
Што с’ не боје глади,
Сви остали мучимо се,
Свак’ мора да ради.
„Стармали“ 1882.
