Ао, небо, плаво небо,
Тајовита красото, —
Са висине звезда сине,
Ао рајска милото!
Ноћца бајна, нема тајна,
Само звезда шапће сјај.
Срце чује слатке струје
Тијомирни уздисај.
По уздаси плове гласи
— Васелену обли пој —
Све уздише... више... више...
о љубави вечитој.
Па набуја, кâ олуја,
— Ао јада големог!
Ал’ ме текне кад одјекне
Од празнине срца мог.
