Тамо, тамо у даљини,
У даљини, у дубљини,
Видиш оне тамне слике,
Дивље створе и облике?
Ено, ено, већ се губе,
Па се опет врате,
Пружајући оштре зубе
На мене и на те.
Витлају се гори, доли,
Од муке и жара,
То су моји стари боли,
Јадовања стара.
Побегли су од твог ока,
Па с’ обзиру на те...
Један часак... једна речца...
Па да с’ опет врате,
Да опколе, да јурише,
Да кидишу на ме,
Да разбију моје груди
Из пакости саме;
Где се пламен распламтео,
— Искра твоје душе —
Да нагрну, да навале,
Па да га угуше, —
Ту да крену тркалиште
Беси и авети,
А јакрепи да пропиште
По мојој памети.
