Свет ће читат’ песме моје,
Што у овом низу стоје,
А ти, благо,
Чедо драго,
Ако имаш кад,
Ако имаш за њих воље, —
Јер за тебе имам боље,
Имам лепше и чистије,
Мирисније, руменије,
Провидније и светлије,
Имам слађе и нежније,
Што им не знам име дати,
Нит их могу песмом звати,
Што ће ноћи,
У самоћи
Да их душа души прати, —
Те с’ не даду испевати.
