Да л’ то беше санак
Као и све друго?!..
— Ја уснух себе
Више ова света;
У оном вису,
Куд не стижу живи;
Нађох се тамо
— За часак само;
И за тај часак
Прегледах тајне,
Чудества многа,
И видех оком
Или душом само,
Вишњега Бога.
„Како дође амо?“
Запита ме Боже.
А ја му рекох:
Ти ми поможе!
Болове оне,
И јаде големе,
Које си ми дао,
За часак један
Под ноге сам мето,
На њих сам стао.
Тако се дигох
И — до тебе стигох.
А Бог ми рече:
„Сад се врати доле,
Па поштуј јаде,
Поштуј своје боле,
И носи свима
Земским патницима
С поруком божјом
Најлепшега дара:
Бол нека вас диже
Нек вас не обара!
И ја сам о том
Премишљао дуго
— Да л’ то беше санак,
Као и све друго...
