петак, 10. мај 2013.

Ђулићи увеоци - LXI

Сад разумем вечност шта је, 
И бескрајност колика је. 

Ко је мери мером cpeћe, 
Тај је никад схватит’ неће. 

Ако хоће да је схвати, 
Мора бола осећати. 

Срећан срећом за њом гине, 
— Ал’ остаје још празнине. 

Њена с’ међа тужном крије, 
— Ал’ бол ипак испуни је.