Већ девет година на ранама леже,
Кô девет копрена,
Одатканих, оплетених нитом
Уздисајних трена.
Већ девет година на ранама леже,
Кô девет копрена,
Над срцем ми, над иконом, где је
Жива слика њена.
Све више копрена на ранама леже,
Ту на левој страни;
Тај живопис божји и време га чува
И време га храни.
