уторак, 14. мај 2013.

Ђулићи увеоци - LXV

Волео сам негда цвеће, 
— И сада ми јоште прија — 
Ал’ сад волим нешто веће: 
Деца су ми најмилија. 

У деци је света клица, 
Нова моћ се у њим’ крије, 
Бољи свет би могô нићи, 
Кад би знали развити је. 

Волим дечју чисту душу 
Посматрати, неговати; 
Ако с’ после унакази, — 
То бар нећу дочекати.