Јест, много су ме мучили
На овом свету дивном, —
Једни са својом љубави,
Други са мржњом кивном.
Хлеб су ми једом кропили
На овом свету красном, —
Једни са својом љубави,
Други са мржњом страсном.
Ал’ она, она, што ми је
Сву срећу убила,
Мрзила није никад ме, —
Никад ни љубила.
