Имао сам добру мисô
(Тако мислим бар),
А у мени горуцô је
Са Парнаса жар.
Свећа гори, перо спремно,
Хартија је ту;
Е, сад седи па напиши
Лепу песмицу.
Ал’ у то се неки лептир
Лудо наврзао,
Па на свећу, па на свећу —
А мени га жао.
Чим ја почнем, ево ти га
Да скочи у плам;
Бацим перо, од свеће га
Даље отерам.
Ја хартији, лептир свећи.
Знам, не пркоси, —
Ал’ свој тако кратак живот
У гроб уноси.
И тако сам с њим ратовô
Читав један сат,
Док и свећа не догори,
И ја легох спат’.
Пропаде ми лепа мисô;
Томе нисам крив.
Ал’ не жалим — бар је лептир
Остô данас жив.
