недеља, 30. јун 2013.

У сватови једне Српкиње

Дај ти, Боже, добру срећу! — 
Али свати твоји ћуте. 
И на твоме бледом челу 
Облаци се неки муте. 

Дај ти, Боже, добру срећу — 
Ал’ мени се тешко дише. 
Рузмарине слуга дели, 
А рузмарин не мирише. 

Дај ти, Боже, добру срећу! — 
Али коло не хвата се. 
Суморне су твоје дрýге, 
Не чујемо слатке гласе. 

Дај ти, Боже, добру срећу! — 
Благослов ти отац даје, 
А мали те братац гледи 
Као да те не познаје. 

Дај ти, Боже, добру срећу 
И закриље од свих зала — 
Ал’ да ј’ жива твоја мајка, 
Грозно би се заплакала.