Шалај, луче,
Не од јуче,
Већ луче од лане,
Бог и вера
— Срце ј’ мера —
Ја ти не знам мане!
Нит’ се срдиш
Кад те карам,
Нити кад те љубим;
Ћеф ми дође —
Напијем се,
Па пред тобом дубим.
Добра воља,
Добра браћа
— Ти донесеш вина;
Само, само, неправо ти
Кад пробудим сина.
Бре муку му,
Нек устане
Моје чедо јарко,
Сад му бабо
Мисли да је
Краљевићу Марко,
Па би сину
Да улије
Све своје јунаштво;
А пресуда биће брза:
На њему је царство.
Какво царство!?
Јок! — на боље
Чувам ја свог сина:
Нека буде
’Ваке воље
Увек, и без вина.
Нека и он,
Кô бабо му,
Само Српство љуби,
А кад види
Душманина
Нека шкрипне зуби.
Нек погине
За слободу —
Лепше смрти нема!
— Видиш само
Како слуша,
Сад неће да дрема.
